Tim Štajner (40) prodao je svoja istetovirana leđa nemačkom kolekcionaru umetnina. Ugovorom je predviđeno da mu koža....
bude skinuta sa tela i uramljena kada umre, a do tada će sedeti u galerijama i izlagati svoju tetovažu,prenosi BBC."Umetničko delo je na mojim leđima, ja sam samo tip koji ga nosi", kaže Štajner, bivši menadžer u jednom studiju za tetoviranje.
Na njegovim leđima je nacrtana Devica Marija koja je okružena tradicionalnim motivima tatu majstora - meksičkom lobanjom, ružama, japanskim koi ribama, cvetovima lotosa, kao i lastama i sunčevim zracima koji izbijaju iz oreola.
Autor je belgijski umetnik Vim Delvoje, poznat po mnogim delima savremene umetnosti, ali i po kontroverznom tetoviranju svinja, a Štajner je u kontakt sa njim stupio preko devojke.
Tatu majstor je tražio nekoga ko želi da nosi njegovo delo na leđima, a Štajner je odmah pristao.
"Kako ja to vidim, u pitanju je ultimativna umetnost. Tatu majstori su neverovatni umetnici koji nisu priznati u savremenom umetničkom svetu. Slikanje na platnu je jedna stvar, ali slikanje na koži iglom je nešto potpuno drugačije", kaže Štajner.
Wim Delvoye je na Štajnerovim leđima radio 40 sati, a delo koje nosi ime TIM prodato je za 150.000 evra Riku Rajnkingu 2008. godine. Trećina je otišla Štajneru, a dve trećine Delvojeu.
"Moja koža pripada Rajnkingu. Moja leđa su platno, a ja sam samo privremeni ram", kaže Štajner.
Štajnerova leđa će posle njegove smrti postati uramljeni deo Rajnkingove privatne kolekcije.
"Užas je relativan pojam. Ovoj je stari koncept i u japanskoj tatu istoriji je ovo rađeno mnogo puta. Ako je ram lep i ako se sve obavi kako treba, ne mislim da je to loša ideja", kaže Štajner.
Osim posthumnog dela, ugovorom je predviđena obaveza da Štajner najmanje tri puta godišnje bude "izložen" u nekoj galeriji.
Kako prenosi BBC, prošle godine je obeležena desetogodišnjica rada, a Štajner je u Tasmaniji, u Muzeju nove i stare umetnosti radio (bio izložen) pet sati dnevno, šest dana u nedelji tokom godinu dana.
"U pitanju je 1.500 sati, daleko najluđe iskustvo u mom životu. Sve što se menjalo jeste stanje mog uma - nekada sam bio u raju, a nekada u paklu. Ranije su me dodirivali, duvali u mene, vrištali, gurali i pljuvali. Cirkus. Ovog puta me niko nije ni pipnuo, to je bilo čudesno", rekao je.
Štajnerova leđa će posle njegove smrti postati uramljeni deo Rajnkingove privatne kolekcije.
"Užas je relativan pojam. Ovoj je stari koncept i u japanskoj tatu istoriji je ovo rađeno mnogo puta. Ako je ram lep i ako se sve obavi kako treba, ne mislim da je to loša ideja", kaže Štajner.
Osim posthumnog dela, ugovorom je predviđena obaveza da Štajner najmanje tri puta godišnje bude "izložen" u nekoj galeriji.
Kako prenosi BBC, prošle godine je obeležena desetogodišnjica rada, a Štajner je u Tasmaniji, u Muzeju nove i stare umetnosti radio (bio izložen) pet sati dnevno, šest dana u nedelji tokom godinu dana.
"U pitanju je 1.500 sati, daleko najluđe iskustvo u mom životu. Sve što se menjalo jeste stanje mog uma - nekada sam bio u raju, a nekada u paklu. Ranije su me dodirivali, duvali u mene, vrištali, gurali i pljuvali. Cirkus. Ovog puta me niko nije ni pipnuo, to je bilo čudesno", rekao je.
IZVOR: B92.net
Nema komentara:
Objavi komentar